EU uvela 20. paket sankcija Rusiji, Tramp se ponovo našao u centru pucnjave - PINKOV GEOPOLITIČKI PREGLED

U nedelji za nama Evropska unija je zvanično usvojila 20. paket sankcija Rusiji. Ovaj paket donosi nove ključne mere u oblastima poput energetskog sektora, flote iz senke, finansijskih usluga. Uvedena je zabrana pružanja usluga ruskim tankerima za tečni prirodni gas (LNG) i ledolomcima. Na listu je dodato još 46 tankera, čime je ukupan broj sankcionisanih brodova koji se koriste za zaobilaženje ograničenja cena nafte porastao na 632. Paket uključuje zabranu transakcija za 20 ruskih banaka i nove mere usmerene na sektor kriptovaluta. Pod sankcijama su se našli novi pojedinci i entiteti. Na crnu listu je dodato 120 novih subjekata, uključujući 33 pojedinca i 83 kompanije iz vojnog i energetskog sektora. Posebna pažnja je posvećena sprečavanju zaobilaženja sankcija. Prvi put je aktiviran poseban mehanizam koji omogućava strožu kontrolu i kazne za subjekte koji pomažu Rusiji da zaobiđe postojeće sankcije.

Istovremeno, dvomesečna blokada oko 90 milijardi evra za Ukrajinu završena je u četvrtak nakon što je Mađarska povukla svoj sporni veto. Brisel kaže da će prva isplata biti izvršena "što je pre moguće". EU je time dala konačno odobrenje za zajam od 90 milijardi evra za Ukrajinu nakon što je Mađarska povukla svoj veto, čime je okončana saga u kojoj je premijer Viktor Orban, u svojim poslednjim mesecima na dužnosti, doveo interne norme bloka do tačke pucanja. Rešenje je došlo dva dana nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio da je naftovod Družba, koji prenosi jeftinu rusku naftu u Mađarsku i Slovačku, popravljen i da može nastaviti s radom. Prekid protoka nafte kroz Družbu bio je u središtu Orbanove odluke da u februaru stavi veto na zajam od 90 milijardi evra.

Dramatični snimci incidenta koji se dogodio na svečanoj večeri kojoj je prisustvovao predsednik Donald Tramp zajedno sa velikim brojem američkih zvaničnika stigli su iz SAD. Američki predsednik je evakuisan zbog pucnjave tokom svečane večere sa dopisnicima Bele kuće. Napadač je uhapšen. Jedan pripadnik tajne službe je povređen. Prema saopštenju američke tajne službe, incident se dogodio u blizini bezbednosnog kontrolnog punkta za ulazak na svečanu večeru u Vašingtonu, kojoj je prisustvovao predsednik SAD. Naoružani napadač je pokušao da uđe u svečanu salu kroz bezbednosnu kontrolu. Tom prilikom je ranjen pripadnik Tajne službe. Prema policiji, život mu je spasao pancir.

Predsednik Tramp i njegova supruga Melanija su brzo odvedeni i prebačeni na sigurno mesto. A potpredsednik DŽ. D. Vens, kao i svi prisutni članovi vlade, prošli su bez povreda. U objavi na svojoj platformi Truth Social, Tramp je naveo da su „prva dama, potpredsednik i svi članovi kabineta u savršenom stanju“. Dodao je da će svečanost za štampu biti ponovo zakazana u roku od 30 dana. Ovo je bio prvi put da je Tramp prisustvovao večeri Udruženja dopisnika Bele kuće kao predsednik.

Predsednik Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući rekao da je osumnjičeni nosio nekoliko komada oružja, a policija je kasnije potvrdila da je bio naoružan sačmaricom, pištoljem i s nekoliko noževa. Napadača je opisao kao „mentalno bolesnu osobu“ i kao „potencijalnog ubicu“. Tramp je izjavio da je, prema njegovom utisku, napadač bio „usamljeni vuk“, odnosno da je delovao sam. Motivi napada trenutno nisu poznati. Prema policiji, osumnjičeni je muškarac u ranim tridesetim godinama iz Los Anđelesa. Njegovo ime je Kol A. Objave na društvenim mrežama sugerišu da bi mogao biti nastavnik u Torensu, blizu Los Anđelesa.

U mirovnim pregovorima Irana i Sjedinjenih Država i dalje postoje velike razlike, rekao je u nedelju državnim medijima predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Galibaf. On je za novinsku agenciju Tasnim rekao da su neke tačke sporazuma sa SAD dogovorene, ali da postoje „velike razlike“ po drugim temama, javlja nemačka novinska agencija DPA. Galibaf je učestvovao u mirovnim pregovorima u Islamabadu, razgovarajući sa američkom delegacijom koju je predvodio potpredsednik DŽ. D. Vens, a koji su prekinuti posle samo jednog dana. Nakon što je Iran odbio drugu rundu pregovora, neposredno pre kraja primirja, Tramp je objavio da se prekid vatre produžava kako bi Iran mogao da podnese svoje predloge. Diplomatski napori za okončanje rata ostaju neizvesni, a Teheran kaže da neće pregovarati pod „pretnjama“. S druge strane, predsednik Tramp je rekao da će blokada iranskih luka ostati na snazi dok Teheran ne pristane na sporazum.

Donald Tramp je rekao za Foks njuz da njegovi izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner više neće putovati u Pakistan na razgovore. „Imamo sve adute. Mogu da nas zovu kad god žele, ali više nećete ići na 18-časovne letove da biste sedeli i pričali ni o čemu“, rekao je američki predsednik. Aksios je objavio da je Tramp rekao da otkazivanje putovanja njegovih izaslanika u Pakistan ne znači nastavak rata protiv Irana. Preko pakistanskih posrednika, Iran je SAD predstavio predlog da se ponovo otvori Ormuski moreuz i okonča rat. U tom iranskom predlogu, nuklearni pregovori su odloženi za kasniju fazu, a Bela kuća se još nije oglasila povodom ovih navoda. Tramp je rekao da „Iran zna šta mora biti u zajedničkom sporazumu. Ne smeju imati nuklearno oružje jer u suprotnom nema razloga za sastanak.“

Dodatni problem u procesu pregovora je to što nije jasno ko trenutno vlada u Teheranu. Nakon što su u početnim napadima ubijeni vrhovni vođa i najviši zvaničnici iranskog režima, Iran se suočava sa ozbiljnim vakuumom moći. Dok se novi lider ne pojavljuje u javnosti, različite frakcije unutar zemlje bore se za kontrolu, i sve više se čini da tvrda linija Revolucionarne garde preuzima ključnu reč. Izraelski premijer Benjamin Netanjahu je ranije rekao da „nije siguran ko trenutno vodi Iran“ jer je komandna struktura u potpunom haosu, sa više frakcija koje se bore za vlast.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je 11 zemalja izrazilo interesovanje za ukrajinske tehnologije dronova, jer Kijev nastoji da proširi saradnju u oblasti odbrane i izvoza oružja. Zelenski je istakao rastuću međunarodnu potražnju, posebno van Evrope, izveštava 24 Medija. „Bliski istok i Zaliv, a postepeno gledamo i na Kavkaz. U okviru ovog 'Dronovskog sporazuma' biće najmanje 10 različitih sporazuma o izvozu ukrajinskog oružja“, rekao je. Ukrajinski predsednik je naglasio da inicijativa uključuje ne samo izvoz, već i zajedničku proizvodnju, sa planovima za uspostavljanje ukrajinskih proizvodnih linija u zemlji i inostranstvu. Prema njegovim rečima, sporazumi će obuhvatati razvoj novih tehnologija u saradnji sa zemljama partnerima, što će zauzvrat obezbediti investicije. Zelenski je rekao da su finansijski aranžmani već obezbeđeni za određeni period, sa dogovorenim godišnjim količinama.

Ukrajinska grana za ratovanje dronovima u nedelju je objavljeno da su njihove snage prvi put uništile ruski dron Šahed lansiranjem drona presretača sa bespilotnog površinskog vozila. Snage za bespilotne sisteme (USF) objavile su na Platformi X da je presretanje bilo „prvo u svetu“ protiv zalutale municije tipa Šahed. „Ovo označava novi nivo integracije između pomorskih i vazdušnih bespilotnih sposobnosti“, napisale su USF, objavljujući video snimke lansiranja i presretanja. Presretanje je izvršila 412. jedinica marinaca brigade Nemezis, prema USF-u, izveštava Business Insider.

0Snimak prikazuje kako se dron presretač lansira iz odeljka na letelici na daljinsko upravljanje, sa otvaranjem otvora kako bi se dronu omogućilo da poleti naviše. Kasnije, kamera presretača izgleda kao da se približava dronu sa delta krilima otpozadi, pre nego što se snimak prekine. USF je izjavio da bi takvo lansiranje moglo pomoći u stvaranju „dodatnog sloja zaštite za ukrajinske gradove“. Stotine ruskih dronova tipa „Šahed“ napada na južnu granicu Ukrajine pokreću se sa Krima, što znači da njihove putanje prema priobalnim gradovima Odesi i Nikolajevu često prelaze preko Crnog mora.

Ukrajinski dronovi pogodiili su komandni punkt ruske Federalne službe bezbednosti (FSB) u okupiranom Donjecku, ubivši 12 oficira i ranivši 15, objavio je komandant Snaga bespilotnih sistema Robert „Madjar“ Brovdi na Telegramu. Oko 8 časova ujutru po lokalnom vremenu, serija eksplozija potresla je Donjeck, a snimci su se ubrzo pojavili na društvenim mrežama i prikazivali ukrajinske dronove kako pogađaju nedovršenu višespratnicu, izveštava Kijev Independent. Ukrajinske snage koristile su dronove FP-2, koje je proizvela ukrajinska odbrambena kompanija Fajer Point, a koji su dizajnirani za napade srednjeg dometa i mogu da nose teret od 60 do 100 kilograma, rekao je Brovdi. Operaciju, u kojoj je izvedeno osam preciznih udara na metu, izvele su Snage bespilotnih sistema zajedno sa borcima 1. korpusa ukrajinske Nacionalne garde „Azov“, navodi se u saopštenju. Prema Brovdiju, pogođeni komandni punkt bio je zadužen za sabotažne operacije, izgradnju obaveštajnih mreža, regrutovanje, izvođenje terorističkih napada i podmetanje požara, kao i za koordinaciju proruskih snaga.

Francuski i poljski čelnici su u ponedeljak razgovarali o održavanju zajedničkih vežbi kao deo francuske inicijative da uključi saveznike u svoj sistem nuklearnog odvraćanja. „Imati Rafale sa nuklearnim bombama iznad Poljske nije moj san“, rekao je premijer Donald Tusk, ali je dodao: „Živimo u svetu gde su nam potrebni kapaciteti nuklearnog odvraćanja.“

„Među stvarima koje ćemo razmatrati biće razmena informacija i zajedničke vežbe“, rekao je francuski predsednik Emanuel Makron na konferenciji za novinare u poljskoj luci Gdanjsk, odgovarajući na pitanje o saradnji između Francuske i Poljske po nuklearnim pitanjima, izveštava Politiko. Francuska je jedina nuklearna sila u EU. Ranije ove godine, Makron je najavio „novu fazu francuskog odvraćanja“, istorijsku promenu koja bi omogućila drugim evropskim zemljama da igraju veću ulogu, počevši od učešća u nuklearnim vežbama. Saradnja u takozvanom naprednom odvraćanju uključuje Poljsku, ali i Nemačku, Grčku, Holandiju, Belgiju, Dansku i Švedsku.

Rusija je više puta ciljala područja u blizini zatvorene nuklearne elektrane Černobilj dronovima i raketama u Ukrajini, povećavajući pretnju od velike katastrofe, rekao je glavni ukrajinski tužilac za Rojters. U pisanim izjavama, Ruslan Kravčenko je detaljno opisao ranije neprijavljene ruske vojne aktivnosti u blizini ukrajinskih nuklearnih postrojenja. U nedelju je Ukrajina obeležila 40. godišnjicu katastrofe u Černobilju 1986. godine. Pored zatvorenog Černobilja, Ukrajina ima još četiri nuklearne elektrane, uključujući i najveću u Evropi koja se nalazi u južnom regionu Zaporožje i pod ruskom je okupacijom od početka invazije 2022. godine. I Černobilj i dvoreaktorska nuklearna elektrana Hmelnicki u zapadnoj Ukrajini nalaze se na putanji ruskih nadzvučnih raketa Kinžal od početka invazije, rekao je Kravčenko.

U nedelju je svet obeležio 40. godišnjicu nuklearne katastrofe u Černobilju, u Ukrajini. Te noći, 26. aprila 1986. godine, sve u Pripjatu je izgledalo mirno. Grad u kome su živeli radnici nuklearne elektrane je spavao, dok su u blizini reaktora bile u toku napete pripreme za bezbednosni test. Odmah posle ponoći, snažna eksplozija je prekinula tišinu. Zemlja se zatresla, a gust, crn dim se dizao iz pravca elektrane. Ubrzo nakon toga, čudan stub svetlosti probušio je oblake, dok je vazduh počeo da treperi zbog intenzivne radioaktivne jonizacije.

Eksplozija u četvrtom reaktoru pretvorila se u najveću nuklearnu katastrofu u istoriji. U prvim danima nakon nesreće, desetine radnika i hitnih reagovaoca izgubile su živote zbog izloženosti zračenju. Radioaktivni oblak je brzo napustio granice Sovjetskog Saveza i proširio se po Evropi, od istočnih do zapadnih delova kontinenta, pa čak i šire. Posledice su bile dugotrajne i razorne. U decenijama koje su usledile, hiljadama ljudi je dijagnostikovan različit oblik raka, dok se procene ukupnog broja pogođenih kreću od nekoliko hiljada do stotina hiljada.

Iako se dugo smatralo da je tragedija rezultat kombinacije ljudske greške i tehničkih problema, kasnije analize su otkrile mnogo dublji uzrok. Već 1975. godine, nakon studije u Lenjingradu, postalo je jasno da ova vrsta reaktora nosi ozbiljne rizike i da je nesreća ne samo moguća, već i verovatna, čak i pod rutinskim uslovima. Međutim, ova informacija je godinama bila čuvana u tajnosti. U noći katastrofe, mali tim operatera bio je u kontrolnoj sobi. Test koji je trebalo da sprovedu bio je od ključne važnosti – da utvrde da li sistem hlađenja može da funkcioniše čak i u slučaju nestanka struje. Iako je postupak izgledao kao jednostavan, niz pogrešnih odluka doveo je do potpunog gubitka kontrole. Jedan od operatera, mlad i neiskusan, suočio se sa situacijom koju nije mogao da kontroliše. Snaga reaktora je počela nekontrolisano da opada, alarmi su zvonili, a pokušaji da se stabilizuje nisu bili uspešni. Reaktor je ubrzo praktično isključen pre početka testa, ali uprkos tome, doneta je odluka da se postupak nastavi.

U narednim minutima, situacija je izmakla kontroli. Voda koja je hladila jezgro počela je da se zagreva i pretvara u paru, što je dodatno povećalo reaktivnost. Pokrenuta je lančana reakcija koja se više nije mogla zaustaviti. U roku od nekoliko sekundi, snaga reaktora se višestruko povećala, temperatura je dostigla ekstremne vrednosti, a zatim je usledila razorna eksplozija. Uprkos ozbiljnosti situacije, reakcija vlasti je bila spora. Grad Pripjat nije odmah evakuisan. Tek 32 sata nakon eksplozije izdato je naređenje da se napusti grad, kada je već bio ozbiljno kontaminiran. Zvanične informacije su bile minimalne i minimizirale su razmere katastrofe. Tek kada su druge zemlje registrovale povišene nivoe zračenja, postalo je jasno da se dogodilo nešto mnogo ozbiljnije nego što je predstavljeno javnosti. Posledice te noći nisu se tada završile. One se nastavljaju i danas, kroz narušeno zdravlje, uništenu prirodu i sećanje na tragediju koja je promenila tok istorije.

Britanski princ Hari u četvrtak je nenajavljeno stigao u ukrajinsku prestonicu Kijev, kao znak podrške zemlji koja je u petoj godini rata sa Rusijom. „Dobro je ponovo biti u Ukrajini“, rekao je princ Hari po dolasku na železničku stanicu u Kijevu rano u četvrtak. Tokom dvodnevne posete, vojvoda od Saseksa učestvovao je na konferenciji o bezbednosti u Kijevu. Njegova poseta dolazi u vreme kada je pažnja sveta usmerena na rat na Bliskom istoku. Ukrajina je „zemlja koja hrabro i uspešno brani istočni bok Evrope“, rekao je princ Hari, dodajući da je „važno da ne izgubimo iz vida značaj toga“. Princ Hari, mlađi sin britanskog kralja Čarlsa, posetio je Ukrajinu dva puta prošle godine.

Dok se Mađarska pirpema za smenu vlasti, proruski bivši predsednik Rumen Radev uverljivo je pobedio na parlamentarnim izborima u Bugarskoj. Rezultat koji je nadmašio predizborne ankete jedna je od najuvjerljivijih pobeda neke bugarske stranke i mogao bi okončati razdoblje političke nestabilnosti koja je dovela do osam izbora u posednjih pet godina. Nakon prebrojanih listića, Radevljeva stranka Napredna Bugarska osvojila je 44,7 posto glasova i mogla bi vladati sama, iako nije isključila koalicije s proevropskim blokom i još jednom manjom strankom. Proevropska koalicija Nastavljamo promene-demokratska Bugarska dobila je 13,2 posto, a donedavno vladajuća stranka GERB bivšeg premijera Bojka Borisova 13,4 posto glasova. Izbori su raspisani nakon što je prethodna vlada prošlog decembra pokušala progurati kontroverzni proračun, što je izazvalo masovne proteste koje je Radev s pozicije predsednika podržao. Radev (62) smatra se pragmatičnim, donekle proruskim vođom koji je kritikovao sankcije EU i pozvao na “konstruktivan dijalog s Kremljom”. Analitičari, međutim, ne očekuju da će Radev biti u poziciji da koči proces donošenja odluka u Briselu s obzirom na veliku zavisnost Bugarske od evropskih finansijskih transfera.

Po prvi put u svojoj istoriji Bundesver dobija svoju strategiju. Ona bi trebala pripremiti vojsku i Nemačku za buduće pretnje. Veliki delovi dokumenta su tajni. S obzirom na rastuću međunarodnu pretnju, nemačka vojska Bundesvera je prvi put izradila vlastitu strategiju. Ona utvrđuje buduće strateško usmerenje oružanih snaga u Nemačkoj i analizira kako Bundesver može da odgovori na moguće pretnje. „Retko kada je vojna strategija bila toliko potrebna kao u ovoj istorijskoj fazi”, izjavio je nemački ministar obrane Boris Pistorius (SPD) prilikom predstavljanja strategije u Berlinu. Svet je postao nepredvidljiviji i opasniji otkako Rusija vodi rat protiv Ukrajine i ozbiljno dovodi u pitanje međunarodni pravni poredak, obrazložio je Pistorius.

Vojna strategija opisuje Rusiju kao „u dogledno vreme najveće i neposrednu pretnju” nemačkoj i transatlantskoj sigurnosti. „Rusija stvara preduslove za vojni napad na državu NATO-a”, navodi se u toj strategiji. Sledeća analiza razmatra kako bi Bundesver trebalo da reaguje na moguće ratne scenarije – na primer, u slučaju ruskog napada na teritoriju NATO-a. Ove informacije su poverljive. „Podrazumeva se da ne možemo da objavimo ove scenarije. U suprotnom, mogli bismo da stavimo Vladimira Putina na našu mejling listu“, naglasio je Boris Pistorijus. Pitanje osoblja igra ključnu ulogu. Vojna strategija potvrđuje već poznati cilj značajnog proširenja Bundesvera. Ukupno 460.000 vojnika trebalo bi da bude dostupno do sredine 2030-ih, od čega je 200.000 u rezervi. Cilj je da se Bundesver do 2029. godine razvije u najjaču konvencionalnu vojsku u Evropi, sa što bržim rastom kako bi se povećala odbrambena spremnost. Pozadina ove nemačke vojne strategije su povećani zahtevi koje NATO postavlja svojim članicama u okviru odbrane Alijanse.

Japan je ublažio višedecenijske restrikcije na izvoz oružja, otvarajući put prodaji oružja najmanje 17 zemalja, izvestio je u utorak Bi-Bi-Si. Objava označava prekretnicu u udaljavanju Tokija od pacifizma koji je oblikovao njegovu posleratnu odbrambenu politiku, a dolazi i u vreme pojačanih tenzija u regionu. To znači da će Japan sada moći da prodaje smrtonosno oružje u 17 zemalja sa kojima ima sporazume o odbrani, uključujući SAD i Veliku Britaniju. „U sve opasnijem bezbednosnom okruženju, nijedna zemlja ne može sama da zaštiti svoj mir i bezbednost“, napisala je japanska premijerka Sanae Takaiči u utorak na X. U početnim reakcijama, Kina je saopštila da je „duboko zabrinuta“ zbog onoga što je opisala kao „bezobzirnu militarizaciju“ Japana. Nova pravila izvoza oružja objavljena su dok su japanske snage samoodbrane učestvovale u godišnjim vojnim vežbama između Sjedinjenih Država i Filipina. Japan se prvi put pridružio ratnim vežbama kao jedna od strana, a ne samo kao posmatrač.

Druga služba FSB-a, jedinica koja je široj javnosti postala poznata po trovanjima i političkim likvidacijama, prema novoj istrazi Ruskog insajdera, godinama je igrala još jednu ključnu ulogu: učestvovala je u održavanju državnog sistema dopinga u ruskom sportu. Istraga je utvrdila da je ista struktura koja se povezuje sa trovanjem Alekseja Navaljnog i praćenjem Borisa Njemcova bila uključena i u prikrivanje dopinga ruskih sportista, dok je pripreme za taj program proizvodio isti centar koji je takođe razvijao otrove poput „Novičoka“.

Priča seže do 2020. godine i arbitraže u Lozani, gde je Dmitrij Kovaljov iz RUSADA-e svedočio kao stručnjak ruskog antidoping tela. Njegov zadatak je bio da ospori četvorogodišnju zabranu koju je Svetska antidoping agencija izrekla Rusiji zbog sistematskih manipulacija doping kontrolama. Još od 2015. godine, kada je bivši direktor moskovske antidoping laboratorije, Grigorij Rodčenkov, pobegao u SAD i detaljno govorio o državnom programu dopinga, postalo je jasno da su ruske vlasti godinama organizovale široku mrežu skrivanja pozitivnih uzoraka. Rodčenkov je opisao kako su tokom Zimskih olimpijskih igara u Sočiju ruskim sportistima davan posebni kokteli zabranjenih supstanci, a da su agenti FSB-a menjali uzorke urina sa „čistim“ kroz tajnu rupu u zidu laboratorije kako sportisti ne bi pali na testovima. Njegove izjave postale su osnova za čuveni Maklarenov izveštaj, koji je ruski sport u velikoj meri kompromitovao.

Najmanje 10 naučnika povezanih sa osetljivim američkim istraživanjima je umrlo ili nestalo poslednjih godina, što je dovelo do federalne istrage. Nuklearni fizičar i profesor na MIT-u ubijen je ispred svoje kuće u Masačusetsu. Penzionisani general vazduhoplovstva nestao je iz svoje kuće u Novom Meksiku. Avionautički inženjer je nestao dok je planinario u Los Anđelesu. Oni su među najmanje 10 ljudi povezanih sa osetljivim američkim nuklearnim i vazduhoplovnim istraživanjima koji su preminuli ili nestali poslednjih godina, što izaziva zabrinutost oko toga da li su slučajevi povezani i podstiče onlajn spekulacije o mogućim zlonamernim aktivnostima. FBI sada kaže da „predvodi napore u traženju veza između nestalih i preminulih naučnika“, dodajući da „sarađuje sa Ministarstvom energetike, Ministarstvom odbrane i državnim i lokalnim agencijama za sprovođenje zakona kako bi pronašli odgovore“. Slučajevi se značajno razlikuju jedan od drugog u pogledu okolnosti. Neki uključuju nerešena ubistva, dok su drugi slučajevi nestalih osoba bez znakova nasilja. U najmanje dva slučaja, porodice su navele postojeće zdravstvene probleme ili lične probleme kao objašnjenje. Vlasti nisu utvrdile nikakve veze između slučajeva.

Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da su prekidi dostupnosti interneta u Rusiji neophodni iz bezbednosnih razloga, braneći tako mere koje su izazvale široko nezadovoljstvo javnosti. „Ne mogu a da ne skrenem pažnju na to kroz šta ljudi u velikim gradovima prolaze. To nije uobičajeno, ali nažalost se dešava. Mislim na određene probleme sa internetom i prekide u velikim gradovima“, rekao je na sednici vlade. „Naravno, ako je to povezano sa operativnim radom na sprečavanju terorističkih napada, a znamo da nažalost ponekad propustimo takve napade, prioritet će uvek biti bezbednost ljudi“, dodao je. Vlasti su prošlog meseca isključile mobilni internet u Moskvi skoro tri nedelje i redovno ga blokiraju na drugim mestima, navodeći rizik od ukrajinskih dronova koji mogu da koriste mrežu za pokretanje napada. U televizijskom obraćanju, Putin je takođe rekao da državni službenici moraju pokazati „domišljatost“ u pronalaženju rešenja i garantovanju funkcionisanja ključnih usluga. Nestanci struje i interneta izazvali su kritike preduzetnika, zvaničnika i običnih građana, frustriranih prekidima u bankarstvu, transportu i drugim svakodnevnim uslugama. Izvor blizak Kremlju rekao je Rojtersu ranije ovog meseca da su visoki ekonomski zvaničnici i bankari lobirali kod Putina da ublaži ova ograničenja.

Holandija se suočava sa najvećom pretnjom po svoju nacionalnu bezbednost od kraja Drugog svetskog rata, uglavnom od Rusije i Kine, u kontekstu mnogo „nepredvidivijeg“ svetskog poretka, saopštila je u četvrtak holandska obaveštajna agencija AIVD. „U 80 godina našeg postojanja nismo videli nivo pretnje kao što je sadašnji, gde je nacionalna bezbednost pod pritiskom toliko dugo i sa toliko strana istovremeno“, rekla je direktorka AIVD-a Simon Smit na predstavljanju godišnjeg izveštaja agencije. „Vidimo nestabilan i nepredvidiv svetski poredak, nakon decenija u kojima su stabilnost i predvidljivost bili osnova prosperiteta i mira“, dodala je.

Kao i prethodnih godina, AIVD je naglasio pretnje Holandiji, osnivaču NATO-a i Evropske unije, koje dolaze iz Rusije i Kine. Za Rusiju se kaže da je postala još agresivnija prema zapadnim zemljama, uključujući Holandiju, uglavnom kroz sajber napade. „Rusija se sprema za dugoročnu konfrontaciju sa Zapadom“, kažu iz AIVD-a. „Kao rezultat toga, vojni sukob između Rusije i Zapada više nije nezamisliv.“

AIVD tvrdi da Kina nastavlja svoje nezakonite napore da stekne naprednu tehnološku ekspertizu u svom nastojanju da „preoblikuje svetski poredak... kako bi bolje služila sopstvenim interesima“. AIVD je dugo nazivao Kinu najvećom pretnjom po ekonomsku bezbednost Holandije, navodeći da se ova pretnja produbila 2025. godine. Na domaćem nivou, džihadističke i krajnje desničarske grupe predstavljaju glavnu bezbednosnu pretnju u Holandiji, pri čemu obe grupe dobijaju zabrinjavajuću popularnost među nekim mladim ljudima, navela je agencija.

Malijski ministar odbrane, general Sadio Kamara, ubijen je tokom koordinisanih napada na vojne ciljeve širom zemlje, rekli su izvori za Al Džaziru. Vest u nedelju dolazi dan nakon što je njegova rezidencija u vojnom gradu Kata bila meta tokom istovremenih napada koje su u subotu pokrenuli ogranak Al Kaide i tuareški pobunjenici. Sadio Kamara bio je ključna figura u vojnoj vladi koja je preuzela vlast nakon dva uzastopna puča 2020. i 2021. godine.

„Bio je jedan od najuticajnijih ljudi u vladajućem vojnom rukovodstvu i neki su ga videli kao mogućeg budućeg lidera Malija“, rekao je novinar Al Džazire Nikolas Hak, koji je opširno izveštavao iz Malija. „Njegova smrt je veliki udarac za oružane snage zemlje.“ Hak je rekao da su se zvuci jake pucnjave i glasnih eksplozija i dalje mogli čuti u Kidalu u nedelju, prema rečima lokalnih stanovnika. „Ovo je i dalje operacija koja traje više od 24 sata“, dodao je. Analitičar Bulama Bukarti rekao je da je verovatno da će u narednim danima biti „više borbi za kontrolu nad teritorijom i strateškim lokacijama“. Takođe je napomenuo da su naoružane grupe koje su se ranije borile jedna protiv druge sada udružile snage da napadnu zajedničkog neprijatelja – malijski državu i ruski afrički korpus koji predvode plaćenici Vagnera. Naoružani ljudi su takođe napali nekoliko drugih lokacija širom Malija, uključujući Bamako, kao i Gao i Kidal na severu i centralni grad Sevare. Prema informacijama sa terena snage vojske Malija i plaćenici Vagnera povukli su se iz grada Kidal.