Pink.rs donosi vam geopolitički pregled za poslednjih sedam dana.
Donald Tramp je pobednik predsedničkih izbora u Americi. Nakon dve godine izborne kampanje Tramp je postao drugi američki predsednik koji nije izabran uzastopno za drugi mandat. Pre njega to je bio predsednik Grover Klivlend koji je službovao kao 22. i 24. američki predsednik. Pored Klivlenda bilo je još nekoliko predsednika, koji su kao i Tramp, pokušali da pobede neuzastopni predsednički mandate, ali im to nije pošlo za rukom. To su Van Buren, Filmur, Grant i Tedi Ruzvelt. Predsednici Grant i Ruzvelt su pokušali da osvoje treći mandat nakon 4 godine pauze. Zahvaljujući 22. amadmanu na Ustav SAD iz 1951. niko ne može biti biran za predsednika SAD više od dva puta.
Predsednička kampanja Haris i Tramp je do poslednjeg trenutka bila vrlo neizvesna. Tramp je uspeo neverovatnu stvar, osvojio svih sedam kolebljivih država - Viskonsin, Mičigen, Pensilvaniju, Džordžiju, Nevadu, Arizonu i Severnu Karolinu. Rezultat u pogledu ukupno osvojenih glasova je 50,3% u korist Trampa u odnosu na 48% u odnosu na Haris, u apsolutnim brojevima Tramp je osvojio 74.675.397 glasova, ili oko 3,5 miliona glasova više od svoje protivkandidatkinje. Po pitanju elektora od potrebnih 270 Tramp je osvojio 312.
Ubedljiva pobeda Donalda Trampa u broju elektora, ne umanjuje tvrdu i neizvesnu utakmicu do samog kraja. Pregledom razlike u glasovima na nivou kolebljivih država uviđamo da su razlike veoma male od nekoliko desetina hiljada do par stotina hiljada glasova. Na osnovu poređenja statistike izbornih ciklusa 2016. i 2020. uviđa se jedan stabilan i lojalan trend podrške koju ima Tramp. On je 2016. godine osvojio 62,8 miliona glasova i pobedio, 2020. Tramp je uzeo 74,2 miliona glasova i izgubio, da bi 2024. pridobio 74,6 miliona glasova i trijumfovao. Ovaj trend pokazuje da Trampova sposobnost da održi popularnost uprkos snažnim otporima i opstrukcijama kojima je bio izložen nakon 6. januara 2021. godine.
S druge strane Kamala Haris je izgubila približno 10 miliona glasova koje je Džozef Bajden osvojio 2020. Statistike govore da je Tramp odneo pobedu zahvaljujući 250.000 glasača koliko je dobio više u odnosu na svoju protivkandidatkinju u tri ključne države “plavog zida” – Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu. Sa elektorima iz te tri drćžave pobednuica bi bila Harisova, a Tramp bi ostao na 268 izbornih elektora. Ti podaci govore da je, izgleda, na naplatu stigla ona narodna izreka „ne menja se konj usred trke“ ili su, pak, glasači demokrata daleko manje bili motivisani da izađu na ove izbore.
Svoju ubedljivu pobedu Donald Tramp je ostvario u potpuno demokratskoj atmosferi, Haris mu je čestitala i administracija radi uveliko na pripremi tranzicije vlasti. Od svih velikih apokaliptičnih scenarija nije bilo ništa, Amerika je pokazala zrelost i sposobnost da čak i u uslovima izuzetno dubokih političkih podela izbornu trku sprovede u mirnim i regularnim uslovima. Istovremeno, sve dezinformacije, uglavnom podsticane od strane Rusije, o neregularnosti izbora i „zabrani“ pobede Donalda Trampa su pale u vodu. 55 štabova Federalnog istražnog biroa (FBI) je nadziralo sve kritične linije od bezbednosti i integriteta izbora do stranog mešanja u sam proces. Zabeležene su pojedinačne kampanje sa ciljem da se poseju podele i konflikti u američkom društvu.
Tramp je primio čestitke od 16 svetskih lidera među kojima je i srpski predsednik Aleksandar Vučić. Veoma važna stvar za Srbiju zbog činjenice da NATO ima 32 članice, a srpski predsednik je u prvih 16 lidera koji je čak i razgovarao razgovarao sa Trampom. Srpski predsednik je izgradnju odnosa sa novom američkom administracijom postavio na realne osnove koje garantuju kontinuirani i dugoročni napredak u odnosima dveju zemalja. Od izuzetne je važnosti da SAD u narednom periodu Srbiju prepoznaju kao pouzdanog partnera i saveznika u očuvanju mira i stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, ali i kao najatraktivniju regionalnu investicionu destinaciju za ulaganja američkih kompanija. Takođe, činjenica je da bez strateškog dijaloga, podrške i razumevanja SAD nije moguće realizovati ni jedan vitalni nacionalni interes Srbije. Zahvaljujući obostranom poverenju i visokom stepenu međusobnog razumevanja između dva predsednika, građani Srbije s mnogo optimizma i nade očekuju stupanje na dužnost 47. američkog predsednika i početak rada njegove adminsitracije.
Za nastavak partnerstva sa SAD životno je zainteresovana i Ukrajina. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je počeo tamo gde je stao 2020.godine. Zelenski i Tramp su stari znanci jer je upravo Tramp prvi isporučio Ukrajini džaveline i stingere kada to niko u Evropi nije hteo. Ranije Trampove izjave po pitanju agresije na Ukrajinu još uvek ne predstavljaju zvaničan državni stav. Ruska Federacija nastoji da putem kampanje dezinformisanja i manipulacija pojača poziciju Trampa kao nekog ko će Ukrajinu ostaviti na cedilu. Ova operacija je vrlo važna jer se evropski partneri rukovode američkim postupcima. Ukoliko bi preovladalo uverenje da će Amerika prepustiti Ukrajinu sudbini došlo bi do domino efekata. Donald Tramp je koristio veoma oštru retoriku, ali se obraćao isključivo američkom establišmentu. Postoje izjave bliskog kruga ljudi oko Trampa kao što je senator Lindsi Gram koji je pozvao ruski narod da ubije Putina i olakša sebi i svetu. Dalji nastavak američke pomoći u velikoj meri će zavisiti od dela predsedničkog kabineta zaduženog za nacionalnu bezbednost, ali i držanja strana u sukobu. Neumereni porast ambicija Rusije i sve pomirljiviji stav Ukrajine ukazuju da će se podrška SAD Kijevu nastaviti sve dok se usijne glave u Moskvi bar malo ne ohlade.
Američki mediji izvestili su o razgovoru Tramp-Putin. Ovu vest je demantovao portparol Kremlja Dimitrije Peskov. U ovom slučaju po sredi su dva moguća scenarija. Prema prvom došlo je do razgovora koji je veoma nepovoljan po Putina ili do razgovora uopšte nije ni došlo što ozbiljno dovodi u pitanje kredibilitet medija poput Vašington posta. Ulogu Elona Maska treba pratiti sa velikom pažnjom iz razloga što su njegovi sateliti Starlink odlučujuće pomogli odbranu Ukrajine. Verovatno je pretpostaviti da će Mask platformu X(Tviter) staviti u službu američke administracije, a to može odvesti ka obračunu sa ruskim dezinformacijama na ovoj društvenoj mreži. Informacioni rat je počeo, a Tramp nije još pristupio Ovalnoj sobi. Ne postoji ni jedan strateški razlog da Ukrajina ostane bez Američke podrške. Amerika je najveći izvoznik energenata na svetu, prvi snabdevač Evrope dok je Rusija na nivou jedne desetine BDP-a Evropske unije.
Pozicioniranje Amerike prema Kini i Iranu će neminovno dovesti do slabljenja ruske vojne mašine. Odnos Kine prema Rusiji može značiti ustupke od strane SAD. Od početka rata zapadni zvaničnici pozivaju Kinu da obustavi odlučujuću podršku ruskoj agresiji. Pekingu predstoji mnogo izazova, a Tramp več najavljuje carinske stope od 60%. Agresivniji pristup prema Iranu onemogućiće islamsku republiku da isporučuje oružje Rusiji. Putin će se naći u poziciji da bira između ustupaka i kompromisa u odnosu na zahteve kineskog partnera. Ipak je Rusija uvukla u indirektni rat Kinu i otežala njenu geopolitičku poziciju koja postaje još neizvesnija ulaskom Donalda Trampa u Belu kuću. U novonastalim geopolitičkim okolnostima evropski lideri se hrabre i uzdaju u sopstvenu autonomiju. Takav pravac razvoja događaja u Evropi je lakše zamisliti nego zaista postići. Evropske stvarne autonomije u odnosu na Kinu i Rusiju nema bez Amerike. Ovu realnost teško mogu demantovati bombastične parole bez jasne industrijske politike i zajedničke strategije. Da li je isti strah od Rusije u Estoniji ili Španiji? Prema podacima nemačkog Instituta za svetsku ekonomiju iz Kila dosadašnja pomoć Ukrajini je manje od 1% BDP-a Evrope. Dosadašnjih 278 milijardi dolara u polovini iznosa je pomoć SAD. Američka pomoć je presudna i verovatno nikada neće stati.
Zajedno sa velikim povratkom Trampa, došlo je do razmimoilaženja u okviru nemačke vladajuće koalicije. Do pucanja koalicije došlo je usled sukoba kancelara Olafa Šolca sa ministrom finansija kristijanom Lindnerom. Kako piše nemačka štampa do sukoba je došlo po pitanju da li je bolje Ukrajini isporučiti novac ili dugometne rakete Taurus? Opredeljena pomoć od 4 milijarde eura Ukrajini od strane Nemačke nije ugrožena. Lider koalicije CDU-CSU Fridrih Merc je pitao Zelenskog da kaže šta je potrebnije novac ili oružje.
Agresija na Ukrajinu svoje posledice je ispoljila u svim porama ruskog društva. Rat je stigao u skoro sve domove, a regioni širom Rusije imaju obavezu da obezbede oko 8 milijardi dolara zbog čega će skoro svi regioni u Rusiji godinu završiti u deficitu. Ruski predsednik Putin je iskoristio tkz. Vladai diskusioni klub za uobičajenu promociju svoje verzije uzroka rata i učesnika u sukobu. Ostaje vrlo maglovito da li će Rusija ispuniti svoje bezbednosne obaveze prema Severnoj Koreji koja se priključila agresiji na Ukrajinu u zamenu za nuklearnu i raketnu tehnologiju. Javno dostupne procene ukazuju da je Rusija osvojila ukrajinskih 640 kvadratnih kilometara u napadima ove godine uz dnevne gubitke u proseku od 1.000 ljudi. Ruski gubici nemaju vojnog opravdanja, a Putin će verovatno „preigrati ruku“ u bilo kakvim pregovorima sa Ukrajinom, što će Tramp videti kao pokušaj da ga „shvate za budalu“, kaže bivši američki ambasador u Ukrajini, ambasador Herbst. Francuski ministar spoljnih poslova Žan-Noel Barot upozorava da ne treba imati predrasuda po pitanju Trampovog pristupa Ukrajini. Ekspertska zajednica širom Evrope izražava saglasje da je Putin slab, a karte su kod Trampa. Saradnik Četam hausa Timoti Aš piše da treba videti kako će Tramp odigrati i obezbediti ultimativni mirovni dogovor za Ukrajinu.
Pre dva dana navršilo se 400 dana zatočeništva izraelskih talaca u Gazi. Izrael je likvidirao komandanta za planiranje operacija Islamskog džihada Muhameda Abu Šakila. Na području ograničene kopnene operacije na jugu Libana Izraelske odbrambene snage pronalaze kamuflirana skladišta oružja ispod grobalja i civilnih instalacija. Od 7. oktobra Izrael je napadnut sa preko 26.000 raketa. Svet još uvek čeka odgovor Irana na izraelski napad. Pojedini analitičari ocenjuju da se usled izbora Donalda Trampa može izdati naredba Hamasu da oslobodi taoce kako bi Iran ušao relaksiranije u njegov predsednički mandat. U Amsterdamu je došlo do organizovanog napada na Jevreje i Izraelce. Izrael je optužio operativce ogranka Hamsa u Holandiji za organizaciju svirepog napada. Tokom večeri u kojoj se napad desio, pukovnik Nadav Šošani je na svom X nalogu zvanično saopštio da će Cihal (Izraelske odbrambene snage) poslati svoju spasilačku misiju za Izraelce ma gde god se nalazili.