Na konferenciji „Energetska bezbednost – izazovi i perspektive“, održanoj u beogradskom hotelu Falkenštajner u organizaciji Centra za stratešku analizu, direktor Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije Dalibor Arbutina izjavio je da se nuklearna energija vraća u fokus globalne energetske politike.
– Nuklearna energija doživljava svoju renesansu - rekao je Arbutina, objašnjavajući da je posle perioda odustajanja i gašenja nuklearnih elektrana, uzrokovanog velikim akcidentima, usledila obnova interesovanja za ovu vrstu energije.
– Problemi globalnog zagrevanja i potreba za smanjenjem emisije ugljenika doveli su do preispitivanja uloge nuklearne energetike u tom procesu - dodao je Arbutina.
U tom kontekstu, podsetio je na međunarodne skupove na kojima je Srbija učestvovala. Na konferencijama održanim 2023. i 2024. godine, na kojima je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zaključeno je da je nuklearna energija jedan od ključnih odgovora na klimatske promene.
Posebno je istakao rezultate Konferencije Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama (COP28), održane u Dubaiju krajem 2023. godine, gde je postavljen cilj dostizanja nulte emisije ugljen-dioksida do 2050. godine.
– To u suštini znači prestanak korišćenja fosilnih goriva - rekao je Arbutina, navodeći da je Srbija izrazila spremnost da tom cilju doprinese donošenjem nove energetske strategije.
Takođe je ukazao na značaj učešća Srbije na prvom globalnom Samitu o nuklearnoj energiji, održanom 21. marta 2024. u Briselu.
– Na tom samitu je dogovoreno da je nuklearna energetika izuzetno sredstvo koje pruža mogućnost da se klimatske promene stave pod kontrolu, a predsednik Vučić je iskazao zainteresovanost Republike Srbije da doprinese tom procesu - rekao je Arbutina.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (MAAE), sa sedištem u Beču, pokrenula je inicijativu „Atomi za neto nulu“ (Atoms4NetZero), sa ciljem da pomogne državama članicama da nuklearnu energiju uključe u tranziciju ka nultoj emisiji.
Prema podacima MAAE, u svetu trenutno radi 417 nuklearnih reaktora, dok je 62 u izgradnji.
Arbutina je naveo da Srbija već preduzima konkretne korake.
– Na osnovu tako iskazane političke volje, u Republici Srbiji su već počeli da se odvijaju određeni procesi koji bi vodili uvođenju nuklearne energetike u energetski bilans države - istakao je on.
Naveo je da je 10. jula 2024. potpisan Memorandum o razumevanju u oblasti primene i razvoja nuklearne energije, koji su potpisali Ministarstvo rudarstva i energetike, pet ministarstava, dvadeset fakulteta, instituta i energetskih preduzeća. Krajem iste godine usvojena je nova Strategija razvoja energetike do 2040. godine, sa projekcijama do 2050, kao i izmene Zakona o energetici.
– Izmenama zakona je stavljen van snage Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, a uveden je Program razvoja nuklearne energije koji definiše tri razvojne faze - naglasio je Arbutina i dodao:
- Od rezultata tih faza zavisiće kojim tempom i obimom će Republika Srbija implementirati nuklearnu energetiku.
Konferenciju je otvorila potpredsednica Pokrajinske vlade Sandra Božić, koja je poručila da energetska bezbednost mora biti strateški prioritet svih nivoa vlasti u Srbiji.
Foto: Privatna arhiva
