Srbija bi mogla da se priključi globalnom nuklearnom trendu najranije 2045. godine, a prvi korak je u toku – izrada preliminarne tehničke studije o opravdanosti nuklearne energije za domaće potrebe. O toj temi, govorio je Dalibor Arbutina, direktor JP Nuklearni objekti Srbije.
- Nuklearna energija doživljava svoju renesansu, posle perioda odustajanja zbog nesreća poput Černobilja i Fukušime. Nuklearne tehnologije su toliko napredovale da je mogućnost akcidenta praktično minimizirana - istakao je Arbutina za Radio Beograda.
Francuski EDF i firma Ežis privode kraju preliminarnu tehničku studiju koja će dati odgovore na tri ključna pitanja: da li je nuklearna energija potrebna Srbiji, koje tehnologije su dostupne, i na šta bi se zemlja obavezala ukoliko uđe u nuklearni program.
- Po zakonu o energetici koji je ukinuo moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, mora da se uradi program razvoja nuklearne energije. Ova studija je upravo prvi korak ka tome - objasnio je Arbutina.
Kako bi Srbija bila spremna za mogući ulazak u nuklearnu energetiku, već se ulaže u ljudski kapital. Institut Vinča objavio je poziv za stipendiranje mladih naučnika, a i JP Nuklearni objekti Srbije već ima generaciju mladih inženjera koji su pobedili na međunarodnim takmičenjima i predstavljaju Srbiju na evropskom nivou.
- Mi smo već bili nuklearna zemlja. Nismo imali elektranu, ali smo među prvima u svetu imali istraživačke reaktore na kojima su se školovale generacije stručnjaka. Neki su učestvovali i u izgradnji NE Krško - podsetio je Arbutina.
Foto: JP Nuklearni objekti Srbije
Mali modularni reaktori (SMR), prema Arbutini, predstavljaju potencijalno rešenje za energetski nezavisna postrojenja i udaljene lokacije.
- Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, trenutno se razvija 80 prototipova SMR u 19 zemalja. Oni su fleksibilni, bezbedni i višestruko jeftiniji od klasičnih elektrana - rekao je Arbutina i dodao:
- Za velike industrijske korisnike, kao što su data centri velikih američkih kompanija, već se pripremaju tenderi za ovakve elektrane.
Cena izgradnje konvencionalne nuklearne elektrane veoma skupa i kreće se između 10 i 15 milijardi evra, što je oko petine godišnjeg BDP-a Srbije. Ipak, kako kaže Arbutina, „proizvodna cena električne energije iz nuklearne elektrane je izuzetno niska, pa se investicija brzo isplati.“
Male modularne elektrane su višestruko jeftinije.
- Recimo, Vestihausov SMR košta oko milijardu evra za 300 MW, dok klasična centrala od 1000 MW košta desetak milijardi - naveo je Arbutina.
Foto: JP "Nuklearni objekti Srbije"
Arbutina je rekao da je javnost oprezna zbog nesreća u prošlosti, ali naglašava da su nove tehnologije „praktično eliminisale mogućnost ljudske greške“ i da su sistemi bezbednosti „potpuno promenjeni“.
Srbija je već okružena nuklearnim reaktorima – četiri u Mađarskoj, dva u Bugarskoj, dva u Rumuniji i jedan u Sloveniji.
- Mađarska pravi još blokova, a Pakš je 80 kilometara od Subotice. Oni imaju benefite – jeftinu struju koju i mi kupujemo – dok mi delimo rizik, a nemamo koristi - upozorio je Arbutina.
Italija je nakon 40 godina ukinula zabranu gradnje nuklearnih centrala. Belgija, Danska, Španija – sve više zemalja menja stav.
- Danska, poznata po obnovljivim izvorima, sada ukida zabranu. Španija je pretrpela energetski kolaps, ali se zahvaljujući naprednoj automatizaciji nuklearne elektrane su same isključile i sprečile problem - istakao je Arbutina.
- Imamo problem globalnog zagrevanja. Potrebna nam je dekarbonizacija. Recimo, kada je nuklearna elektrana u Sloveniji u remontu, emisije CO₂ rastu za 70 miliona tona. Nuklearna energija je čista, jeftina i stabilna - poručio je Arbutina.
